2019-01-04

КАРИКАТУРЕ -

КАРИКАТУРЕ - ДОЗВОЉЕНИ ЈЕЗИК МРЖЊЕ

carsa


                   Раде Божовић
Није залуд, још пре више од сто педесет година велики песимиста Шопенхауер тврдио да је овај свет створио Сотона. Какав је он данас, а мислим да је гори од оног из Шопенхауревог времена, рекло би се да је овај философ потпуно у праву. А да је проблем стар када је реч око питања створитеља овог узбудљивог, и превише, света показују нам још многа стара веровања, посебно она која су се одвојила од званичног хришћанства. Па и наша народна песма о цару Дуклијану (ово Дукљанима да буде на памет!) и Крститељу Јовану, много пре уваженог Шопенхауера, исто је тврдила. Зна народ добро који га све јади бију и стижу. А зло нема случајно постојање; оно најчешће настаје као последица хипертрофије моћи, као дозвољена (некима) страст за рушење и зло деловање. Таква моћ брзо и неизоставно прераста у ароганцију и некритичко и неморално понашање. Залуд су нас још од ренесансе Бенвенуто Кавалиери и његови наследници учили лепом понашању, залуд хришћански декалог поручује да се не чини другом оно што се не жели себи. Залуд исламски морал и етика скоро исто напомињу. Ето, неки Амери се, опет, први досетили и направили изложбу карикатура о Посланику ислама. Очекује се да потом карикатуре круже и руже широм Америке, а нико да се не појави у Хагу због ширења говора мржње, који изазива и ратове и злочине. А било је таквих које су прозивали локални и светски праведници, па су стизали такви и до Хага. Али чак и Хаг не може да суди америчким грађанима. Њима суде невладине организације. Не зна се да ли и Бог, иако на доларским новчаницама стоји да треба веровати у Бога.
Неки тврде да је карикатура уметност. Можда и јесте нека, али не она у жанру која читаву једну културу и веру понижава. Није на одмет да се подсетимо да се исто то догађало и Србима уочи Првог светског рата и било би занимљиво да нас добри хроничари подсете још једном кроз шта је под тим карикатурама један народ морао да прође. Зато српски народ мора да има посебно разумевање за карикатуре које су наручене, очигледно, да извргну руглу исламску веру и морал. Наравно, одговор не сме да буде тероризам, али што је једнима забрањено и морално спочитано, другима је дозвољено и за моћ да им служи.

КРАТКА ПОУЧНА ПРИЧА

КРАТКА ПОУЧНА ПРИЧА О „ГЕНОЦИДНОМ“ НАРОДУ

carsa

Раде Божовић
Просто је неописиво дирљиво како онај који је потаманио у Индији на милионе Индуса и покајао се, признавши тај геноцид, данас се административно педантно бави послом светског моралног судије. Нека! А опростити грешнику и некоме ваљано је дело, јер такве то веома нервира.
С административне тачке гледишта, светског морализатора, са богатом ратном биографијом (преко сто спољашњих ратова), овај геноцидан народ овде је чудан, и згодан за подучавање. А чудан јест, јер намећу му тај комплекс они који су бацили бомбу на Нагасаки и Хирошиму, убили директно преко 78.000 несрећника, а индеркетно и трећину милиона Јапанаца; они који су створили касапнице и пећи за Јевреје, Словене и Роме. У Немачкој и другде у будућој уједињеној Европи, они који су створили Јасеновац, Јадовно и Шаранову Јаму, као и још многе друге јаме за живо сахрањивање Срба… И, ето, међ тим жртвама родио се,  рађа се садашњи и будући „геноцидни“ народ. Упркос томе што међ њима има више топонима са страшним именом – Бежанија него оних попут Нови Сад (Нови врт). Народ је овај толико геноцидан да је морао да се склања испред разних мировњака у Бежанију, Бегаљицу, Бежиште, Бешку и тако редом, а да га негеноцидни народи бацају у јаме Јадовно, Шушњар, Гаравице и тако редом до Херцеговине.
Е, у том народу врве ономастикони типа Мирослав, Миломир, Владимир, Бранимир, Радомир, Чедомир, Славомир, Витомир, Тихомир, Градимир, итд, Молим да се не љуте присталице родне једнакости што нисам паралелно навео и таква женска имена. Геноцидни народ, а тако пун мирољубивих имена, док им се комшије одупиру миру с именима типа Крешимир, Трпимир (јадни, морају да трпе мир!), итд. Ето, геноцидни су ти чији су најбољи фудбалери у Европи одбрамбени играчи, док им комшије имају најбоље нападаче.. Тако је то – живот је пун апсурда, а политика још више. А ако ко зна да у којем другом народу или роду има толико личних имена која позивају на мир, нек слободно употпуни овај списак, начас скрпљен.

КАКО ДУКЉАНСКИ ЂЕТИЋИ

КАКО ДУКЉАНСКИ ЂЕТИЋИ ОСЛОБАЂАЈУ ВОЈВОДИНУ

carsa

Раде Божовић
Према црногорској усменој партизанској историји, “ови народ” је ослободио и Војводину. Нарочито немилосрдно колонизирајући је после Другог светског рата. Просто да се кртола замени окруњеним кукурузом. И када се тај филм пропусти кроз главу, када се све сабере, није се чудити, већ више дивити храбрости ђетића. Поготово када сам натрапао на сајт “Слободна Војводина”, на којем “главну ријеч” воде синови и унуци бивших провобораца, споменичара и ћенерала, потомци хајдучке економије. Попут својих предака, и они се боре за не само да ослободе Војводину, него и Монтенегро од владике Амфилохија и СПЦ. Ја бих рекао: Сасвим исправно, јер ако ко зна нешто о цркви, онда су то главом и иконом дукљански пагани. Пагани који дођоше и са слоганом – Боже, сачувај ме од незнања и сотонске страсти! – како нас је православна црква завадила са англиканском (који то “нас”?). Е, таквима, који на хитру хитрину постадоше стручњаци и за Цркву и разне вере, мада се бојим да не разликују камилавку од турбана, нити бирету од кепе треба у част и славу скикнути црни цилиндар.
Али, њима, ипак, ваља дати на знање да није на одмет да прочитају о томе свему од много од њих обавештенијег човека, и то на енглеском. Мислим на Григорија Флоровског, зналца грчког, латинског, немачког и енглеског језика. Колико они сви заједно…
И како ствари стоје на тзв. међународном рингу, ја већ видим како ће се, по трагу својих храбријех предака, ускоро ови борци за Слободну Војводину, а против освајачке Цркве јуначки борити, ка’ и њихови преци, за споменице и чинове код својих НАТО газда, евентуално код Одбора за људски понос. Зашто да не? Та они су по рођењу и крштеници ратници. Чуда ће учињет у Авганистану, а тек у Ираку и Сирији, Украјини… Нису залуд водили рат са Османским царством, Јапаном, а сада са Русијом. Којем ли се следећем царству већ сада тресу гаће? А како су, мој брајко и Хелсиншки одборе, они редом кољеновићи, при том, научили да су лажа и дрека згодна прилика да се дохвати сваке користи, може се очекивати да из Ловћенца и споменицу за Војводину на јуначке прси окаче. Сретно им било, а ко не верује нек погледа тај јуначни сајт, наравно и демократски по страсти и псовачком језику, језику мржње, као и неке од следећих наслова. Вреди :

DOKUMENTI: KAKO JE AMFILOHIJE ZAHTIJEVAO DA SE BRIŠE DOKUMENT O AUTOKEFALNOSTI CPC

Risto Sotona protiv Djeda Mraza: Tri kandidata za zamjenika
Svaki Srbin sv. Nikola

Izjava poglavara Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori o koncertu ”Rolingstonsa” iziritirala dio javnosti

Dva voda vojske

AMFILOHIJE RADOVIĆ KAO SRPSKI HOMEINI, итд, итд.

Мили Боже, чуда великога, где Вук уби Мурата!

ИЗВОР: Центар академске речи