КРАТКА ПОУЧНА ПРИЧА О „ГЕНОЦИДНОМ“ НАРОДУ
carsa
Раде Божовић
Просто је неописиво дирљиво како онај који је потаманио у Индији на милионе Индуса и покајао се, признавши тај геноцид, данас се административно педантно бави послом светског моралног судије. Нека! А опростити грешнику и некоме ваљано је дело, јер такве то веома нервира.
С административне тачке гледишта, светског морализатора, са богатом ратном биографијом (преко сто спољашњих ратова), овај геноцидан народ овде је чудан, и згодан за подучавање. А чудан јест, јер намећу му тај комплекс они који су бацили бомбу на Нагасаки и Хирошиму, убили директно преко 78.000 несрећника, а индеркетно и трећину милиона Јапанаца; они који су створили касапнице и пећи за Јевреје, Словене и Роме. У Немачкој и другде у будућој уједињеној Европи, они који су створили Јасеновац, Јадовно и Шаранову Јаму, као и још многе друге јаме за живо сахрањивање Срба… И, ето, међ тим жртвама родио се, рађа се садашњи и будући „геноцидни“ народ. Упркос томе што међ њима има више топонима са страшним именом – Бежанија него оних попут Нови Сад (Нови врт). Народ је овај толико геноцидан да је морао да се склања испред разних мировњака у Бежанију, Бегаљицу, Бежиште, Бешку и тако редом, а да га негеноцидни народи бацају у јаме Јадовно, Шушњар, Гаравице и тако редом до Херцеговине.
Е, у том народу врве ономастикони типа Мирослав, Миломир, Владимир, Бранимир, Радомир, Чедомир, Славомир, Витомир, Тихомир, Градимир, итд, Молим да се не љуте присталице родне једнакости што нисам паралелно навео и таква женска имена. Геноцидни народ, а тако пун мирољубивих имена, док им се комшије одупиру миру с именима типа Крешимир, Трпимир (јадни, морају да трпе мир!), итд. Ето, геноцидни су ти чији су најбољи фудбалери у Европи одбрамбени играчи, док им комшије имају најбоље нападаче.. Тако је то – живот је пун апсурда, а политика још више. А ако ко зна да у којем другом народу или роду има толико личних имена која позивају на мир, нек слободно употпуни овај списак, начас скрпљен.
Просто је неописиво дирљиво како онај који је потаманио у Индији на милионе Индуса и покајао се, признавши тај геноцид, данас се административно педантно бави послом светског моралног судије. Нека! А опростити грешнику и некоме ваљано је дело, јер такве то веома нервира.
С административне тачке гледишта, светског морализатора, са богатом ратном биографијом (преко сто спољашњих ратова), овај геноцидан народ овде је чудан, и згодан за подучавање. А чудан јест, јер намећу му тај комплекс они који су бацили бомбу на Нагасаки и Хирошиму, убили директно преко 78.000 несрећника, а индеркетно и трећину милиона Јапанаца; они који су створили касапнице и пећи за Јевреје, Словене и Роме. У Немачкој и другде у будућој уједињеној Европи, они који су створили Јасеновац, Јадовно и Шаранову Јаму, као и још многе друге јаме за живо сахрањивање Срба… И, ето, међ тим жртвама родио се, рађа се садашњи и будући „геноцидни“ народ. Упркос томе што међ њима има више топонима са страшним именом – Бежанија него оних попут Нови Сад (Нови врт). Народ је овај толико геноцидан да је морао да се склања испред разних мировњака у Бежанију, Бегаљицу, Бежиште, Бешку и тако редом, а да га негеноцидни народи бацају у јаме Јадовно, Шушњар, Гаравице и тако редом до Херцеговине.
Е, у том народу врве ономастикони типа Мирослав, Миломир, Владимир, Бранимир, Радомир, Чедомир, Славомир, Витомир, Тихомир, Градимир, итд, Молим да се не љуте присталице родне једнакости што нисам паралелно навео и таква женска имена. Геноцидни народ, а тако пун мирољубивих имена, док им се комшије одупиру миру с именима типа Крешимир, Трпимир (јадни, морају да трпе мир!), итд. Ето, геноцидни су ти чији су најбољи фудбалери у Европи одбрамбени играчи, док им комшије имају најбоље нападаче.. Тако је то – живот је пун апсурда, а политика још више. А ако ко зна да у којем другом народу или роду има толико личних имена која позивају на мир, нек слободно употпуни овај списак, начас скрпљен.
