ФУДБАЛ или НОГОМЕТ КАО ИЗРАЗ ИМПРЕСИВНОГ ШОВИНИЗМА
carsa
- Већ деценијама некад спортско одмеравање у вештини баратања лоптом претворило се прво у отверени национализам, да би у последње две деценије прерасло у импресивни, отровни шовинизам.
- ФИФА заузета новцем и њему неизбежним пратиоцем корупцијом, као и политизацијом целопкупне јавне сцене, за што дугујемо неизмерну захвалност глобализму, одавно учествује у тој паради поноса.
- Мудри људи су на тај феномен рађања нове врсте шовинизма опомињали свет, али ко још слуша мудре људе. Слуша се једино профит.
- Промотери шовинизма опет испадоше да су са немирног Балкана, и то у лику Кроата, тетошених преко мере од демокрације као свако размажено дериште.
- По својој геополитичкој улози све више личе на Балкану на Израел на Блиском истоку.
Раде Божовић
Првенство света у фудбалу, и поред карневалских снимака из Русије, јасно и евидентно нам потврђује све што је горе речено. Главни промотери нису овога пута Немачка, прерано искључена земља из даљег надметања, нити империјално расположени још увек Бритинаци. Америка се није квалификавала за овај завршни турнир да би потврдила радо коришћен слоган „Бог благословио Америку“ и ускратила нам прилику да видимо софистицирани шовинизам. Јер још увек благосиља долар. Докле, не знамо али ћемо и одговор на то питање видети у следеће две декаде. По свој прилици.
Промотери шовинизма опет испадоше да су са немирног Балкана, и то у лику Кроата, тетошених преко мере од демокрације као свако размажено дериште. По својој геополитичкој улози све више личе на Балкану на Израел на Блиском истоку. Ваљда и стога јер им се дозвољава да кажу и испоље све што не би радо глобални свет да сам чини и говори. Истина, нема на новим фудбалским представма, макар у Русији, навијачког насиља, али уместо њега завладало је вербално насиље које са као блажи облик понашања разуларене масе, увек жељне циркуса а све мање хлеба, великодушно подстиче. Ако још и не финансира? Јер данас се све може продати и све и свак може купити.
А Београд, не желећи да остане по страни, а вероватно још и по који град у Србије, показује да се запатила нова врста аутомондијализма и мрзитеља све што мирише на атрибуцију српско. Београд је понудио нешто више од милатантног шовинистичког говора: на сваки гол рапрезентације суседне нам државе, демокрацијски, иако носе црне дресове њихови играчи, по мишљењу Друге Србије, прословаљен пуцњевима из пиштоља. Истина, не рафалним пуцањем како би ти било прослављено да је којим случајем српска репрезентација догурале где и хрватска, што би било апсолутно незаслужено. Али се остварају, изгледа, жеља певача Перковића, боље рећи сан да ће сваки метак стићи српске ћетнике (како тамо изговарају) и у Србији. Зато сам се и ја приликом испаљивања српскохрватских метака за сваки случај одмицао из фотеље покрај прозора и скалањао у српску мишју рупу. Па и место нам је свима тамо.
И на крају, шлаг на шовинистичку торту: Председница државе уђе у свлачиницу пуну мушког зноја и шовинистичког набоја и запава својим мекушним алтом. Запева, и без фанфара, и стави тачку на заслужено фудбалско знање. Мера ствари још једном је изгубљена,
Е, па живео нам Мегатренд и студије за ди-џеја. Сви ћемо, временом, после овога, постати ди-џејови, и без дипломе. Зар не?
ИЗВОР: Центар академске речи
