ДОШАО ПРАВИ ЧАС: Монтенегро преговара са НАТО
carsa
- Али, моје тајне службе су ми већ дошапнуле о каквим се уцењивачким захтевима ради у монтенегринском припремљеним, у зао час, атланстским моћницима. Срца су празна, али су зато гаће већ пуне, мада се тачнио не зна чије
- За услове од библијског броја седам па до следећег библијског броја девет ништа не знам, јер су се код седмог услова покварили моји прислушкивачи. Сада их поправљам за време када ће и Србија поносно кренути у преговоре
- Да се стави на стуб срама проф. Ноам Чомски који је на питање како спрчити тероризам одговорио срамно, као из цивилног топа: Тако што ћете ви пртестатити да се бавите тероризмом! Ово је увреда која би могла да одведе и до хашких ходника, јер подстиче рат, ратнохушкачка је. Хауг!
Раде Божовић
Да не живимо на Балкану не бисмо поверовали у вест да је стигао тај (зли) час: Монтенегро у Натоу тражи спас. Док му се не придруже, наравно добровољно, и остали суседи. Дакле, Монтенегро преговара на равној, али једној нози са моћним Натоом! Али, моје тајне службе су ми већ дошапнуле о каквим се уцењивачким захтевима ради у монтенегринском припремљеним, у зао час, атланстским моћницима. Срца су празна, али су зато гаће већ пуне, мада се тачнио не зна чије. Ако је то уопште и важно. Важно је постати чланом.
Дакле, прво што Монтенегрини припремају натовцима јесте да престану да се брину, због руских бомбардовања, и оплакују судбину сиријске деце. Овога пута се нема времена за ирачку и либијску, палестинску децу, а одавно је прескочено и заборављено око 350 деце у руском Беслану, убијено од терориста, како рекоше, у име Аллаха. Јер ни прве, ни друге ни треће нико није помињао претходних четири, односно дванаест година. Не дају ни Монтенегрини ни глобалисти да се све то лако заборави. Зато и постоји Нато.
Друго, Монетенгро ће поставити услов да њен улазак у ту комапнију за производњу ратова у свету зависи од тога да ли ће се озбиљно повести рачуна о руском тероризму. Они су за то спремни да дају и своје партизанске јединице на челу са свим својим преживелим споменичарима и ђенералима.
Треће, да се Јеремија Корбен, енглески лабуриста, одмах избаци са политичке сцене и евентуално спроведе у Гвантанамо, заједно с Путином, као највећи светски терористи.
Четврто, да се стави на стуб срама проф. Ноам Чомски који је на питање како спрчити тероризам одговорио срамно, као из цивилног топа: Тако што ћете ви пртестатити да се бавите тероризмом! Ово је увреда која би могла да одведе и до хашких ходника, јер подстиче рат, ратнохушкачка је. Хауг.
Пето, да се дају гаранције да Србија, као непоуздана држава и још непоузданији народ, никада неће примти у Нато, чак ни да буде вратар, а камоли вероломни ђак у школској скамији.
Шесто, да се француски председник Оланд стави на стуб срама због хитног пута у Москву и преговарања тамо, после терористичког испада у Паризу, како би потписао савез о борби против ИСИЛ-а. После га треба похвалити што се брзо, отрезнивши се сам самцијат, авертио и раскинуо тај подли споразум.
И последње, седмо, библијско: Монетенгро улази у Нато само ако неко од њених врлих и искусних вођа буде командант те мирољубове скупине држава, јер њени племеници имају искуства у ратовима деведесетих, када се рушила Југославија и ослобађало од српског јарма. Стигли су били и до Сплита, где су их после стрпали у казамат. А зна се колико је тај србијански јарам тежак био. Тежи од османлијског да не помињемо италијански..
За услове од библијског броја седам па до следећег библијског броја девет ништа не знам, јер су се код седмог услова покварили моји прислушкивачи. Сада их поправљам за време када ће и Србија поносно кренути у преговоре.
За инат Монтенегру.
ИЗВОР:Центар академске речи
