У НАТО ИЛ` У БЛАТО
carsa
Раде Божовић
Другосрбијанци ће посркати овај наслов, уз слине које ће се јавити на њиховим уснама: Ево, помислиће они, људи одлично препознају истинску ратну организацију. Наравно, није то нимало чудно – та, ми смо стари ратни злочинци, лако склони кавги и свакојаком поганлуку, што је за рат врло потребито. Носили бисмо се, барем у том погледу, барабар са Америма и Англима. На част роду и слави. Носићемо се равно с њиховим истакнутим ратничким врлинама показаним у Јапану, Кореји, Вијетнаму и на Блиском истоку. Али – а што рече Шекспир, то “али” личи на џелата који је дошао да одведе жртву на гиљотину (Извините, то се није догодило у Србији! – језик је чудо невиђено. Наравно, за онога који га познаје. Он је скоро увек затекстуалан. Па и овом приликом. Значи, наслов се може барем на три начина разумети. Сваком на вољу и по оној “што је баби мило, то јој се и снило”.
Лично мислим – ако је то ваљано самостално чинити у Србији – било као Првосрбијанац или Другосервијанац: Ту смо, ето згоде, да будемо једнаки. Да не кажем једнаци. Окуражила ме је да се одлучим за НАТО и она госпа из Алеманије, која и у краткој посети инструктора Сервије, стиже да оде до Крагујевца и поклони се геноцидним костима стрељаних ђака и професора. Дакле, лично мислим да што пре треба да уђемо у тај НАТО. Јер, овде имамо много талентованих генерала и фелдмаршала међу Другосервијанцима, па им ваља дат и прилику да искажу свој таленат. При том биће амнестирани у Хагу. Или да, макар да као онај сретни румунски муж, чији син погибе у нато-трупи у Авганистану, задобију прилику да кажу да су срећни јер им синови гину за циљеве праводобног Натоа. Ако већ они немају времена да гину за НАТО, седеће испод Нато стола и скупљајући мрвице и свађајући се трпезницима што после јела тако педантно чисте сто, не остављајући скоро ништа њиховим неутешним стомацима. Ја сам, дакле, за хитан улазак у Нато. Што да ратујемо локално, ако то можемо планетарно? Је ли тако? Уосталом, мислим да су Другосервијанци убедљива мањина овде, а нови либерализам тражи изутетно поштовање минорних група. Па ако поштујемо лгдп популацију, ову ратничку треба још више. Неразумевање се враћа као бумеранг, па дајмо прилику мањини.
Ко је у Нату, тај је у пату или рату, ко је изван њега, боље да се преда – БРИКС-у.
ИЗВОР: Центар академске речи
